Language/Standard-arabic/Culture/Arabic-cinema/sr
Հայերէն
Български език
官话
官話
Hrvatski jezik
Český jazyk
Nederlands
English
Suomen kieli
Français
Deutsch
עברית
हिन्दी
Magyar
Bahasa Indonesia
فارسی
Italiano
日本語
Қазақ тілі
한국어
Lietuvių kalba
Νέα Ελληνικά
Şimali Azərbaycanlılar
Język polski
Português
Limba Română
Русский язык
Српски
Español
Svenska
Wikang Tagalog
தமிழ்
ภาษาไทย
Türkçe
Українська мова
Urdu
Tiếng Việt
Рана историја арапског филма[уреди | уреди извор]
Арапски филм је настао у 20. веку, а одмах је стекао значајан утицај у арапском свету. Први покушаји прављења арапског филма били су дело египатских режисера, а први арапски звукови филмови снимљени су у Египту 1932. године. Тај фираз волшебног светла ће завинаграти напредак и експанзију арапског филма у областима како у музици, тако и у бројним актерским и режисерским иновацијама.
Египатски филм[уреди | уреди извор]
Египат је дуго био центар арапског филма и тренутно је највећи продуцент арапског филма на свету. У начину на који је филм био посматран и стваран у Египту најбоље се да види одраз културе и културе народа Египта. Филмови су углавном били засновани на мелодрами или музици, а обуличава случајеве живота који се одиграју у различитим окружењима широм Египта.
Неколико од најпознатијих филмова који су се појавили у Египту у раној ере арапског филма укључују:
- Леила (Ернест Шифер)
- Вечна песма (Юсуф Вахби)
- Обула (Ахмед Заки)
- Баба Ажела (Сето Айада)
Марокански, туниски и алжирски филм[уреди | уреди извор]
Остале земље у арапском свету такође су имале класични период арапског филма. Марокански филм је поступно створио портрет човекове свакодневице кроз низ интересантних филмова режисера као што су Мохаммед Абдин, Фарида Бенлила, Набил Айоучи и Дауд Оуни.
Тунис и Алжир налазили су се на врху филмских сцена у 60-им годинама. Филмови који се издвајају у том периоду су Адила ау култрети (Мохамед Зуед) и Асса (Ахмед Решедиј).
Савремени арапски филм[уреди | уреди извор]
Холивуд и Западни филмски жанрови подржали су еволуцију арапског филма, посебно промену у жанровима, као што су научна фантастика, комедија и еротика која је дошла током 70-их и 80-их година моье вређања традиционалног социалног и политичког поретка арапског света. Савремени режисери у Арапском свету не морају да се баве исцједујућим темамама. Данас две трећине публике чине жене, и филмови који се креирају баве се темама које су важне за најшире грађанско становништво.
Један од најпознатијих филмова који се појављују у савременој ери арапског филма је Професор (Мحамед Кхазнаџи). У основи је потресна драма центрирана око упознавања помоћника професора са његовим новим образованим газдом.
Закључак[уреди | уреди извор]
Упознавање са арапским филмом пружа редовне прозоре у разумевању културе и светова који заједнички деле бројне групе. Арапски филм налази се у кандидатури за бројна интерпретативна гледања, обележавајући богатство, иновативност и начин на који гледамо себе у свету.
| Арапски | Изговор | Енглески превод |
|---|---|---|
| ممثل | mumathil | actor |
| سيناريو | sinario | scenario |
| اسكرين | askrin | screen |
| كاميرا | kamira | camera |
Остале лекције[уреди | уреди извор]
- 0 to A1 Course → Kultura → Arapska umetnost i arhitektura
- 0 do A1 Kurs → Kultura → Arapska ljepota i kozmetika
- Kurs 0 do A1 → Kultura → Klasična arapska književnost
- 0 do A1 kursa → Cultura → Arapska poezija
- Kurs od 0 do A1 → Kultura → Arapsko gostoprimstvo
- Nivo 0 do A1 → Kultura → Arapski ples
- 0 do A1 kursa → Kultura → Arapski žanrovi muzike
- Početnički nivo do A1 → Kultura → Istorija arapskog kaligrafije
- Kurs 0 do A1 → Kultura → Tradicionalna arapska odjeća
- 0 do A1 nivo → Kultura → Arapska televizija
- Kompletan kurs od 0 do A1 standardnog arapskog jezika → Kultura → Islam i arapska kultura